SAOP softver Minimax - knjigovodstveni program

Vođenje Registra založnog prava na pokretnim stvarima i pravima povereno je Agenciji za privredne registre koja je osnovana Zakonom o Agenciji za privredne registre („Sl. Glasnik RS“, br. 55/04 i 11/09). Registar založnog prava je jedinstvena centralizovana elektronska baza podataka u koju se upisuju podaci o založnom pravu, izmene i dopune koje se tiču upisanog založnog prava, činjenica da je počeo postupak namirenja, vrše se zabeležbe sporova (o pokretanju parnice za brisanje založnog prava iz Registra zaloge, kao i sporova koji se tiču predmeta zaloge ili odnosa subjekata u ovom pravnom poslu).

Registar založnog prava predstavlja evidenciju založnih prava koja su u njega upisana na zahtev stranaka, u skladu sa Zakonom o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u Registar. Agencija za privredne registre koja ga vodi ne garantuje da pored upisanih ne postoje i druga založna prava na pokretnim stvarima i pravima, a upis podataka u Registar, kako je to propisano članom 61. pomenutog zakona, nije dokaz o postojanju svojinskih ili drugih prava zalogodavca na založenim pokretnim stvarima, niti da je obezbeđeno potraživanje ili zalaganje punovažno.

Registar zaloge počeo je sa radom 15. avgusta 2005. godine.

Članom 4. stav 1. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u Registar propisano je da se založno pravo stiče upisom u Registar zaloge, osim ako nije drugačije određeno zakonom.

U skladu sa odredbama člana 30. Zakona, redosled isplate potraživanja poverioca iz vrednosti založenog predmeta određuje se prema vremenu (dan, čas i minut) prijema zahteva za upis založnog prava u Agenciji.

Činjenica da je konkretno založno pravo upisano u Registar zaloge ne znači da na istoj založenoj stvari ne postoji i drugo založno pravo koje nije upisano u Registar zaloge.

Do podataka sadržanih u Registru zaloge svako zainteresovano lice može da dođe preko sajta Agencije, ili u prostorijama Agencije u okviru radnog vremena.

 

Nova zakonska rešenja koja su od uticaja na postupak registracije založnih prava

Založno pravo se stiče upisom u registar
Član 9. propisuje da založno pravo izvršni poverilac stiče upisom u Registar. Saglasno odredbama člana 87. Zakona, na osnovu zapisnika o popisu pokretnih stvari izvršnog dužnika, izvršni poverilac stiče pravo upisa založnog prava, a red prvenstva u sticanju založnog prava određuje se prema danu kad je izvršen upis u Registar zaloge

Obaveza upisa založnog prava je na izvršnom poveriocu
Član 88. Zakona propisuje da je obaveza podnošenja zahteva za registraciju sudskog založnog prava na izvršnom poveriocu i bliže određuje strukturu podataka koje je potrebno dostaviti radi registracije.

Izvod iz Registra zaloge ima svojstvo izvršne isprave
Odredbama člana 13. Zakona propisano je da je izvod iz Registra založnog prava na pokretnim stvarima i pravima ima svojstvo izvršne isprave ukoliko sadrži podatke koji ga u smislu člana 17. Zakona čine podobnim za izvršenje, odnosno ako su u njemu naznačeni izvršni poverilac i izvršni dužnik, predmet, vrsta i obim ispunjenja obaveze.

Zaključak kojim je sud odobrio polaganje jemstva predstavlja osnov za upis založnog prava
Novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju u članu 27. propisuje da je jedan od osnova za upis založnog prava dokaz o polaganju jemstva.

Brisanje sudskog založnog prava ovlašćen je da zahteva i kupac stvari koja je bila predmet izvršenja
Članom 99. proširen je krug lica ovlašćenih za podnošenje zahteva za brisanje sudskog založnog prava, pa je pored založnog poverioca, dužnika ili zalogodavca, kada to nije isto lice (predviđenih odredbama člana 51. stav 1. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar), za brisanje aktivno legitimisan i kupac pokretne stvari koja je prodata u izvršnom postupku. Osnov brisanja je zaključak kojim se utvrđuje da je kupoprodajna cena isplaćena.

Založno pravo na udelu po osnovu rešenja o izvršenju, odnosno zaključka o sprovođenju izvršenja registruje se u Registru zaloge
Članom 199. Zakona propisano je da se založno pravo na udelima po osnovu rešenja o izvršenju, odnosno zaključka o sprovođenju izvršenja, registruje u Registru zaloge uz taksativno navođenje podataka koje Registar zaloge sadrži. Odredbama istog člana propisano je da će se istovremeno sa upisom izvršiti zabeležba pokretanja postupka izvršenja prinudnom prodajom na udelu, te dejstvo upisa koje se sastoji u tome da izvršni poverilac upisom rešenja o izvršenju, odnosno zaključka o sprovođenju izvršenja stiče založno pravo na udelu. Na ovaj način su otklonjene nedorečenosti člana 249. ranije važećeg Zakona o izvršnom postupku.

Redosled namirenja založnih poverilaca
Odredbama člana 202. Zakona propisano je da se založni poverioci namiruju prema redosledu upisa založnog prava u Registar.

Iznosi nedospelih i potraživanja pod uslovom se izdvajaju i polažu u sudski depozit, odnosno na namenski račun izvršitelja
Članom 203. stavom 2. i članom 206. stav 1. propisano je da se, u postupku namirenja, iznosi potraživanja koja su obezbeđena založnim pravom, a koja nisu dospela ili zavise od uslova izdvajaju i deponuju u sudu ili kod izvršitelja i isplaćuju prema rokovima dospeća, odnosno kad odložni uslov nastupi.

Založno pravo na osnovu sporazuma stranaka
Član 267. propisuje da je zapisnik o sporazumu stranaka osnov za upis založnog prava, te da se založno pravo stiče trenutkom upisa sporazuma u Registar.